Sećam se kakva je to euforija bila, ali ne i puno više od toga, jer imao sam jedanaest godina. Znam da je to bilo najvažnije takmičenje koje se ikada održavalo u tadašnjoj domovini, Jugoslaviji. Ej, Olimpijske igre, doduše zimske, ali ipak Olimpijske. Zimske sportove smo pratili (logično) oko Nove godine, čuvene četiri skakaonice gde je briljirao Mati Nikenen kao najbolji skakač, ali sa druge strane i najgori, legendarni Edi Edvards “The Eagle“, koji je bio velika atrakcija, uprkos izuzetno slabim, najlošijim rezultatima. Eto i primera, kako vrhunski rezultati ne moraju uvek da utiču na popularnost. Može se to i sa lošim rezultatima, ali i pravim pristupom (samo) reklami. U to vreme su u slalomu, koji je bio najpopularnija disciplina, harali Ingemar Stenmark i naš (Slovenac) Bojan Križaj, koji je položio olimpijsku zakletvu, a olimpijski plamen je upalila Sanda Dubravčić, klizačica. Od jugoslovenskih sportista, srebrnu medalju je osvojio Jure Franko u veleslalomu. U znak sećanja na ovaj veliki događaj, mi smo napravili duks sa Vučkom, popularnom maskotom ovih igara.
