Gaston, ili Gaša Šeprtlja u srpskom prevodu, je belgijski humoristički strip koga je kreirao Andre Franken u stripskom magazinu Spiru (Le journal de Spirou), gde se prvi put pojavio 28. februara 1957. godine. Izvorni naziv na francuskom je Gaston Lagaffe.
U Srbiji se neprekidno objavljuje od 1965. godine u časopisima i albumima i predstavlja jedan od najpopularnijih stranih stripova.
Po izboru čitalaca, „Gaša Šeprtlja“ je uvršćen u Mondov spisak 100 najboljih knjiga 20. veka“.
Strip prati dogodovštine glavnog junaka koji radi u redakciji magazina koji se zove upravo Spiru, a većina štosova se zasniva na njegovoj lenjosti i zabušavanju, i/ili pronalaženju raznoraznih „korisnih“ alatki koje bi ubrzale produkciju magazina ili su nešto sasvim nevezano sa radom redakcije, ali po pravilu se završe pravim katastrofama: poplavom, požarom ili uništavanjem redakcije.
Likovi
Gaša: naslovni junak. On ne mari mnogo za izgled, te tako uvek ima razbarušenu kosu, otrcani džemper i stare patike. Njegov posao u redakciji Spirua je da odgovara na poštu čitalaca, ali zbog njegove sklonosti ka zabušavanju u stripu se često spominje zakasnela pošta na koju Gaša treba da odgovori. On više voli da provodi vreme majstorišući, praveći palačinke, dopisujući se sa drugarom Žićom koji radi u preduzeću preko puta, ili jednostavno spavajući.
Žmurko: jedan od Gašinih kolega koji je sušta suprotnost Gaši — vredan je i voli svoj posao. Gaša ga često dovodi do ludila svojim otkačenim pronalascima ili neodgovaranjem na poštu. Često mu se dešava da bude žrtva Gašinih skalamerija.
Ćira (ponegde kao Fantazio): lik koji dolazi iz Frankenovog serijala „Spira i Ćira“ („Spiru i Fantazio“). Ispostavilo se da nije imao živaca da nadzire Gašu pa je umesto njega došao Žmurko.
Gospodin Dirko: direktor magazina Spiru. Ne igra značajniju ulogu u stripu, i naravno, više puta je prikazan kako se izdire na Gašu zbog njegovih majstorija.
Gospo'ica Zorica: jedina od članova redakcije koja ne kritikuje Gašu već podržava svaki njegov novi projekat. To kumuje i tome što je blago zaljubljena u njega. I pored toga što gotovo svaki Gašin eksperiment propadne, ona i dalje ubeđuje i sebe i njega da su njegovi pronalasci revolucionarni.
Žića (ponegde kao Žile): Gašin prijatelj i kolega koji radi u preduzeću čija se zgrada nalazi preko puta Gašinog. S obzirom na to da mu radne navike nisu mnogo bolje od Gašinih, njih dvojica se često dopisuju, pričaju telefonom, a ponekad koriste trikove da bi zbunili svoje kolege, uglavnom one iz Gašine redakcije.
Gospodin Gužvić: biznismen koji treba da potpiše ugovor sa redakcijom „Spirua“. Mada nikada nije precizirano o kakvom je ugovoru reč, svaki geg vezan za njega se sastoji u tome da se sastane sa Žmurkom (ranije sa Ćirom), ali Gaša, uvek nesvesno, nečim pokvari celu stvar, što rezultuje time da gospodin Gužvić ode uvređen, razočaran, a neretko i izvrgnut ruglu, a od ugovora, naravno, nema ništa.
Ostali članovi redakcije: crtač Tuško, prevodilac Lale, sekretarice, lektor i ostali, takođe često budu žrtve Gašinih majstorija.
Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
Gaston, ili Gaša Šeprtlja u srpskom prevodu, je belgijski humoristički strip koga je kreirao Andre Franken u stripskom magazinu Spiru (Le journal de Spirou), gde se prvi put pojavio 28. februara 1957. godine. Izvorni naziv na francuskom je Gaston Lagaffe. U Srbiji se neprekidno objavljuje od 1965. godine u časopisima i albumima i predstavlja jedan od najpopularnijih stranih stripova. Po izboru čitalaca, „Gaša Šeprtlja“ je uvršćen u Mondov spisak 100 najboljih knjiga 20. veka“. Strip prati dogodovštine glavnog junaka koji radi u redakciji magazina koji se zove upravo Spiru, a većina štosova se zasniva na njegovoj lenjosti i zabušavanju, i/ili pronalaženju raznoraznih „korisnih“ alatki koje bi ubrzale produkciju magazina ili su nešto sasvim nevezano sa radom redakcije, ali po pravilu se završe pravim katastrofama: poplavom, požarom ili uništavanjem redakcije. Likovi Gaša: naslovni junak. On ne mari mnogo za izgled, te tako uvek ima razbarušenu kosu, otrcani džemper i stare patike. Njegov posao u redakciji Spirua je da odgovara na poštu čitalaca, ali zbog njegove sklonosti ka zabušavanju u stripu se često spominje zakasnela pošta na koju Gaša treba da odgovori. On više voli da provodi vreme majstorišući, praveći palačinke, dopisujući se sa drugarom Žićom koji radi u preduzeću preko puta, ili jednostavno spavajući. Žmurko: jedan od Gašinih kolega koji je sušta suprotnost Gaši — vredan je i voli svoj posao. Gaša ga često dovodi do ludila svojim otkačenim pronalascima ili neodgovaranjem na poštu. Često mu se dešava da bude žrtva Gašinih skalamerija. Ćira (ponegde kao Fantazio): lik koji dolazi iz Frankenovog serijala „Spira i Ćira“ („Spiru i Fantazio“). Ispostavilo se da nije imao živaca da nadzire Gašu pa je umesto njega došao Žmurko. Gospodin Dirko: direktor magazina Spiru. Ne igra značajniju ulogu u stripu, i naravno, više puta je prikazan kako se izdire na Gašu zbog njegovih majstorija. Gospo'ica Zorica: jedina od članova redakcije koja ne kritikuje Gašu već podržava svaki njegov novi projekat. To kumuje i tome što je blago zaljubljena u njega. I pored toga što gotovo svaki Gašin eksperiment propadne, ona i dalje ubeđuje i sebe i njega da su njegovi pronalasci revolucionarni. Žića (ponegde kao Žile): Gašin prijatelj i kolega koji radi u preduzeću čija se zgrada nalazi preko puta Gašinog. S obzirom na to da mu radne navike nisu mnogo bolje od Gašinih, njih dvojica se često dopisuju, pričaju telefonom, a ponekad koriste trikove da bi zbunili svoje kolege, uglavnom one iz Gašine redakcije. Gospodin Gužvić: biznismen koji treba da potpiše ugovor sa redakcijom „Spirua“. Mada nikada nije precizirano o kakvom je ugovoru reč, svaki geg vezan za njega se sastoji u tome da se sastane sa Žmurkom (ranije sa Ćirom), ali Gaša, uvek nesvesno, nečim pokvari celu stvar, što rezultuje time da gospodin Gužvić ode uvređen, razočaran, a neretko i izvrgnut ruglu, a od ugovora, naravno, nema ništa. Ostali članovi redakcije: crtač Tuško, prevodilac Lale, sekretarice, lektor i ostali, takođe često budu žrtve Gašinih majstorija.
Alan Ford je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O'Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.
Leonida I (grč. Λεωνίδας Α´ [Leōnídas A'] – „Sin lava“, „Lavlji“) je bio kralj Sparte, 17. po rodnoj liniji, jedan od sinova kralja Anaksandride II. Nasledio je svog polubrata Kleomena I, verovatno u 489. ili 488. p. n. e. i bio je oženjen Kleomenovom kćerkom, Gorgo. Njegovo ime je herojski uzdizano posle Termopilske bitke. U ratu protiv Persije Leonida je 480. godine branio Termopilski klanac. Izdajnik Efijalt otkrio je Persijancima put preko planine, pa su Spartanci osuđeni na poraz. Na mestu gde je Leonida pao podignut je spomenik sa natpisom „ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ“ što u prevodu znači „Dođi i uzmi ga“ i predstavlja odgovor Leonide persijskom caru Kserksu I na predlog njegovih emisara da preda oružje pre bitke na Termopilima.