Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
Naše majice su od najkvalitetnijeg češljanog pamuka, sa duplim štepovima na renderu, rukavima i dnu, dodatnim štepovima duž ramena, okovratnik je ojačan trakom. Štampamo digitnalnom i sito-štampom, u zavisnosti od tehničkih pojedinosti koje čine da majice budu što kvalitetnije urađene.
-
Alan Ford, jedan je od najpopularnijh stripova na našim prostorima. Sećam se, kada sam ga čitao sa 12-13 godina, nisam ga shvatao onako kako treba. Tek kasnije, postalo mi je jasno da je u pitanju izuzetna, inteligentna, i pre svega humoristična kritika društva u mnogim segmentima. U čast ovog stripa, pokrenuli smo čitavu seriju majica i dukseva. Pročitajte više o ovom sjajnom stripu, neponovljivom Alan Fordu.
Ženske majice
Dečije majice
-
Alan Ford je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O'Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Gaston, ili Gaša Šeprtlja u srpskom prevodu, je belgijski humoristički strip koga je kreirao Andre Franken u stripskom magazinu Spiru (Le journal de Spirou), gde se prvi put pojavio 28. februara 1957. godine. Izvorni naziv na francuskom je Gaston Lagaffe. U Srbiji se neprekidno objavljuje od 1965. godine u časopisima i albumima i predstavlja jedan od najpopularnijih stranih stripova. Po izboru čitalaca, „Gaša Šeprtlja“ je uvršćen u Mondov spisak 100 najboljih knjiga 20. veka“. Strip prati dogodovštine glavnog junaka koji radi u redakciji magazina koji se zove upravo Spiru, a većina štosova se zasniva na njegovoj lenjosti i zabušavanju, i/ili pronalaženju raznoraznih „korisnih“ alatki koje bi ubrzale produkciju magazina ili su nešto sasvim nevezano sa radom redakcije, ali po pravilu se završe pravim katastrofama: poplavom, požarom ili uništavanjem redakcije. Likovi Gaša: naslovni junak. On ne mari mnogo za izgled, te tako uvek ima razbarušenu kosu, otrcani džemper i stare patike. Njegov posao u redakciji Spirua je da odgovara na poštu čitalaca, ali zbog njegove sklonosti ka zabušavanju u stripu se često spominje zakasnela pošta na koju Gaša treba da odgovori. On više voli da provodi vreme majstorišući, praveći palačinke, dopisujući se sa drugarom Žićom koji radi u preduzeću preko puta, ili jednostavno spavajući. Žmurko: jedan od Gašinih kolega koji je sušta suprotnost Gaši — vredan je i voli svoj posao. Gaša ga često dovodi do ludila svojim otkačenim pronalascima ili neodgovaranjem na poštu. Često mu se dešava da bude žrtva Gašinih skalamerija. Ćira (ponegde kao Fantazio): lik koji dolazi iz Frankenovog serijala „Spira i Ćira“ („Spiru i Fantazio“). Ispostavilo se da nije imao živaca da nadzire Gašu pa je umesto njega došao Žmurko. Gospodin Dirko: direktor magazina Spiru. Ne igra značajniju ulogu u stripu, i naravno, više puta je prikazan kako se izdire na Gašu zbog njegovih majstorija. Gospo'ica Zorica: jedina od članova redakcije koja ne kritikuje Gašu već podržava svaki njegov novi projekat. To kumuje i tome što je blago zaljubljena u njega. I pored toga što gotovo svaki Gašin eksperiment propadne, ona i dalje ubeđuje i sebe i njega da su njegovi pronalasci revolucionarni. Žića (ponegde kao Žile): Gašin prijatelj i kolega koji radi u preduzeću čija se zgrada nalazi preko puta Gašinog. S obzirom na to da mu radne navike nisu mnogo bolje od Gašinih, njih dvojica se često dopisuju, pričaju telefonom, a ponekad koriste trikove da bi zbunili svoje kolege, uglavnom one iz Gašine redakcije. Gospodin Gužvić: biznismen koji treba da potpiše ugovor sa redakcijom „Spirua“. Mada nikada nije precizirano o kakvom je ugovoru reč, svaki geg vezan za njega se sastoji u tome da se sastane sa Žmurkom (ranije sa Ćirom), ali Gaša, uvek nesvesno, nečim pokvari celu stvar, što rezultuje time da gospodin Gužvić ode uvređen, razočaran, a neretko i izvrgnut ruglu, a od ugovora, naravno, nema ništa. Ostali članovi redakcije: crtač Tuško, prevodilac Lale, sekretarice, lektor i ostali, takođe često budu žrtve Gašinih majstorija.Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Strip “Denis napast” pojavio se prvi put 12.marta 1951.godine u šesnaest američkih listova. Autor Henri-Henk (King) Kečam imao je otprilike isto onoliko godina koliko i njegov najpoznatiji junak, kada je u detinjstvu poželeo da postane crtač stripova. Zato nije neobično što je odmah nakon prve godine studija napustio Univerzitet u Vašingtonu i 1938. godine našao uhlebljenje kao animator, najpre kod Voltera Lanca (“Pera detlić”), a kasnije i kod Volta Diznija. Radio je na stripovima o Pinokiju, Bambiju i Patku Dači, a tokom Drugog svetskog rata u američkoj mornarici crtao je motive za mornaričke postere i materijal za obuku. Legenda kaže da je Kečam inspiraciju za lik Denisa Mičela, vragolastog petogodišnjaka koji do ludila dovodi svog komšiju Džordža Vilsona, dobio kada je njegova žena jednog dana upala u studio u kome je radio. “Tvoj sin je prava napast”, rekla je tada gospođa Kečam besna zbog nereda koji je njihov petogodišnji sin napravio u svojoj sobi, a Henku je tog trenutka sinula ideja i rođen je multimedijalni junak sa skoro šezdesetogodišnjom karijerom, kako u stripovima i knjigama, tako i u animiranim i igranim filmovima, televizijskim serijama, mjuziklima… Do sredine osamdesetih Henk Kečam je sam crtao strip o Denisu, da bi desetak godina nakon toga nastavio da nadgleda rad svojih naslednika Markusa Hamiltona i Ronalda Ferdinanda – i tako sve do 2001. godine (iste godine kada je njegov najpoznatiji junak napunio pedeset godina, Henk Kečam je umro u osamdeset drugoj godini). Strip o Denisu i njegovim avanturama u jednom američkom predgrađu izašao je do sada u preko hiljadu listova, u pedesetak zemalja, na dvadesetak jezika. Denis se druži sa Džoijem, Margaretom, ima psa Rafa, zagorčava život poštaru u penziji, komšiji Vilsonu (ali treba naglasiti da Denis nije “zloća” i da su njegovi nestašluci simpatični), čija ga supruga Marta obožava, jer Vilsonovi nemaju svoju decu. Uz Denisove avanture koje su nepredvidive i čiji se ishod najčešće ne može kontrolisati, a u koje on upada zahvaljujući dečjoj radoznalosti i neobuzdanoj energiji, mnogo saznajemo ne samo o dečjem svetu, već i o tome kako svet odraslih doživljavaju deca. Henk Kečam bio je u pravu kada je jednom, u šali, rekao: “Svuda na Zemljinoj kugli, četvorogodišnjaci i petogodišnjaci uvek će biti isti. Uvek su u periodu kada su preveliki za igračke i premali za školu, a ne možete ih tući, niti staviti u zatvor”. Prvi dugometražni igrani film, nakon čitavog niza animiranih filmova i serija, snimljen je 1993. godine – “Denis napast” (Dennis the Menace), reditelja Nika Kesla. Denisa je tumačio Mejson Gembl (Mason Gamble), ali ono po čemu je ostao zapamćen ovaj film je briljantna kreacija Voltera Mataua kao komšije Vilsona, s jedne strane zato što je ispoštovao autentičnost lika iz stripovskog originala, a s druge što je Vilsonu udahnuo deo svoje neponovljive glumačke personalnosti, naročito u komičnim scenama (ali je dramski karakter došao do izražaja i u sceni Denisovog nestanka, kada Vilson oseća grižu savesti). Asocijacija na lik slavnog strip-junaka Denisa je i nezaboravna strip-revija koja je u našoj zemlji izlazila svake srede od 1976. godine i u kojoj su objavljeni mnogi manje ili više poznati stripovi (“Fantom”, “Talični Tom”, “Zvezdane staze”,”Čelična kandža”). (izvor Pressing Magazine.rs) *cena za crne majice je 1500 rsdVeličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Ken Parker je lik iz istoimenog italijanskog strip-serijala pokrenutog 1977. godine Tvorci stripa su scenarista Đankarlo Berardi (ital. Giancarlo Berardi) i crtač Ivo Milaco (ital. Ivo Milazzo). Strip je popularan u Italiji i u zemljama bivše Jugoslavije. Prvu epizodu stripa pod nazivom „Duga puška“ (it. lungo fucile) objavio je italijanski izdavač Cepim (Boneli) u junu 1977. godine. Međutim, podatak na str. 86 pokazuje da je Milaco na liku Kena Parkera počeo da radi još 1974. godine. Ukupno je objavljeno 80 epizoda stripa. Poslednja epizoda objavljena je u Italiji u avgustu 2015. godine. Ken Parker je antiheroj sa Zapada inspirisan likom Džeremaje Džonsona koga je u istoimenom filmu Sidnija Polaka tumačio Robert Redford. Berardi i Milaco su najpre napravili klasičnu vestern priču, ali po gledanju filma o Džeremaji Džonsonu, pokušali su da naprave heroja koji ”neće biti klasičan revolveraš, nego lovac i vodič koji se oružjem služi samo u samoodbrani”. Kao i Džonson, Ken Parker je traper koji je rešio da napusti prvi velegrad u SAD. (LMS-422) Radnja većine epizoda se uglavnom odvija na severozapadu Amerike, a zatim, nakon što je Parker morao da pobegne iz Bostona zbog učešća u štrajkovima, duž kanadske strane granice. Rođen je u Bufalu, Vajoming, 20. novembra 1844. godine. Teme stripova su veoma neuobičajene za vestern jer se bave zatvaranjem u geto, ekologijom, kanibalizmom, starošću, homoseksualnošću, sudbinom čoveka i njegovim odnosom prema Bogu. Ken Parker nije tipičan kauboj koji ostaje večno mlad kao Teks Viler i junaci koje je glumio Džon Vejn. Kroz serijal stari u odnosu na prvu epizodu koja je smeštena u 1868. godinu, greši, ali i menja svoje stavove i ideale. Ipak, zadržava stav: ”Ne volim da ubijam... čak ni kada se to čini neizbežnim”. Ovaj serijal je potpuno neuobičajen u odnosu na sve ostale serijale koji su izlazili u LMS i Zlatnoj seriji. Za razliku od, recimo, Zagora, Malog rendžera ili Velikog Bleka, koji su bili tipični strip-heroji koji su uvek znali šta treba da urade, retko pravili greške i nikada nisu ulazli u ljubavne odnose, Ken Parker je bio običan čovek koji je često grešio, za to debelo plaćao cenu, stalno se prispitivao (LMS-502), imao ljubavne i seksualne odnose (čije su scene za vreme obavljivanja u komunističkoj Jugoslaviji bili cenzuirsani), bio sposoban da bude ironičan i imao bezbroj dilema. U izvesnim momentima, Ken je igrao ulogu anti-heroja (LMS-784). Teško je zamisliti većinu stripova o Divljem Zapadu iz tog perioda (Cisko Kid, Džeri Spring, Larigan) u kojima glavni junak na kraju ne bi izašao kao pobednik u potrazi za pravdom (izuzetak bi mogao da bude Poručnik Bluberi). S obzirom na to da u poslenjoj epizodi Ken umire, prosto je neverovatno kako je strip kao Ken Parker uopšte prošao među ostalim junacima LMS i ZS i postigao značajnu poularnost.Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Čarli Braun je izmišljeni lik i glavni junak stripa Peanuts, odnosno crtanog filma Čarli Braun i Snupi šou. Osmislio ga je Čarls M. Šulc. Čarli Braun je dopadljivi gubitnik, dečak koji poseduje beskrajnu odlučnost i nadu, ali koga uvek nadvladaju sopstvene nesigurnosti. "Stalna žrtva loše sreće" i često iskorišćen od strane svojih vršnjaka. Ovo se najbolje oslikava u istoriji njegovog bejzbol tima. Najpoznatiji izraz Čarlija Brauna, Good grief! dospeo je na 18. mesto u emisiji The 100 Greatest TV Quotes and Catchphrases (100 najboljih TV izraza) na TV Land. Pogledajte još predloga: https://cikanebojsa.com/?s=snupi&post_type=productVeličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Sniženje!
Zagor je strips junak autora Serđa Bonelija (scenario) i Galijena Ferija (crtež) koji je nastao 1961. godine u Italiji. Na prostorima bivše SFRJ prvi put se pojavio 1968. godine, u stripu pod naslovom „Nasilje u Darkvudu“. Puno ime Zagora je Zagor Te-Nej, što na jeziku Algonkvin Indijanaca znači „duh sa sekirom“, što se i samo često koristi kao njegovo ime u stripu. Pravo ime ovog strip heroja je Patrik Vajlding. Prvobitno, Zagoru je bilo nadenuto ime Ajaks, ali se Boneli predomislio kad je čuo da postoji deterdžent istog imena. Na majici je prikazana naslovna stranica jedne od najboljih epizoda “Sedma runda“, u kojoj se Zagor susreće protiv Sila Majka.. Pogledajte šta još imamo od proizvoda vezanih za Zagora: https://cikanebojsa.com/?s=zagor&post_type=productVeličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Mister No (pravo ime Džerom „Džeri“ Drejk) je strip-junak kojeg je kreirao Serđo Boneli. Pripada žanru avanturističkog stripa. Mister No je dobio nadimak 1941. godine učestvujući u američkom dobrovoljačkom odredu „Letećih tigrova“, koji su se borili na kineskoj strani protiv japanskog agresora. Uporno je govorio „No“, tj. „ne“, japanskom pukovniku Saiku, dok ga je ispitivao i mučio. On je Njujorčanin, veteran Drugog svetskog rata, koji osetivši se nesposobnim da se uklopi u normalan život nakon povratka iz rata, odlazi 1950. godine u Južnu Ameriku, u Brazil, u grad Manaus, u potrazi za drugačijim životom, neopterećen problemima savremenog čoveka. Svojim avionom, pajperom, prevozi turiste širom Južne Amerike. Verni pratilac u mnogim avanturama mu je Oto Kruger, bivši pripadnik nemačke „SS“ divizije. On je bivši nemački vojnik, ali ne i nacista, jer je bio primoran da učestvuje u ratu mimo svoje volje. Ekspert je u rukovanju nožem. Osim njega Mister No ima još dokazanih prijatelja; to su Dana Vinter, pevač i gitarista, zatim Fil Muligan, bivši saborac na Pacifiku i privatni detektiv, te nezaobilazni Paolo Adolf, manauški barmen... Važnu ulogu u Mister Noovom životu zauzimaju žene. On je veliki zavodnik koji vešto izbegava brak i na kraju svake epizode završi sa nekom drugom. Najvažnija od svih je lepa plavokosa profesorka arheologije Patriša Roulends, zatim pilotkinja Debora, strastvena Miranda i druge. Mister No nema arhetipskog neprijatelja, već su njegovi neprijatelji obično prikazani kao naizgled normalni ljudi koji tek nakon što ih on preveze na željeno mesto pokažu svoje pravo lice. Treba napomenuti da su od mnogobrojnih crtača Mister Noa trojica najznačajnija: Feri, Binjoti i Diso. -
FK Čelsi (engl. Chelsea F.C.) engleski je fudbalski klub iz Fulama, London. Klub je osnovan 1905. godine i trenutno se takmiči u Premijer ligi, najvećem rangu engleskog fudbala. Čelsi je šest puta bio šampion engleske Premijer lige, osam puta je osvajao FA kup, pet puta Liga kup, četiri puta Superkup Engleske, dva puta Ligu šampiona, dva puta Kup pobednika kupova, dva puta Ligu Evrope, a jednom UEFA superkup. Smatra se za jedan od najuspešnijih klubova u Engleskoj. Utakmice kao domaćin igra na stadionu Stamford bridž, kapaciteta 41.837 mesta. Prvu veću titulu Čelsi je osvojio 1955. godine, kada je osvojio tadašnju Prvu diviziju. Plavci prvi put osvajaju FA kup 1970. i prvi evropski trofej, Kup pobednika kupova, 1971. godine. Posle razdoblja neuspeha u kasnijim sedamdesetim i osamdesetim, klub se vraća uspesima tokom 90-ih osvajajući par kupova. Najviše uspeha u istoriji Čelsi je imao tokom poslednje dve decenije osvojivši pet od ukupno šest ligaških titula i Ligu šampiona. Čelsi je jedan od pet klubova koji su uspeli osvojiti sva tri evropska takmičenja kroz istoriju (Kup pobednika kupova, LŠ i LE). Takođe je i jedini londonski klub koji je podigao „ušati pehar”. Klub ima dugogodišnje rivalstvo sa komšijskim Arsenalom i Totenhemom, a i istorijsko sa Lids junajtedom. Čelsi je šesti najskuplji klub na svetu, čija se vrednost procenjuje na 2,13 milijardi funti kao i osmi klub sa najvišim primanjima sa 428 miliona evra (sezona 2017/18). Od 2003, Čelsi je u vlasništvu ruskog milijardera, Romana Abramoviča.Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
FK Bajern Minhen nemački je fudbalski klub iz Minhena. Trenutno se takmiči u Bundesligi. Najuspešniji je klub u istoriji nemačkog fudbala; 31 put je klub bio šampion Bundeslige dok je 20 puta osvojio nacionalni kup. Bajern je osnovalo jedanaest fudbalera, koje je predvodio Franc Džon, 1900. godine. Iako je Bajern osvojio prvenstvo Nemačke 1932,[3] klub nije bio izabran u skup ekipa koje će činiti novoformirano domaće fudbalsko takmičenje — Bundesligu, 1963. godine.[4] Najveći period uspeha bio je tokom sredine 70-ih godina pod kapitenstvom Franca Bekenbauera kada je klub triput uzastopno bio pobednik Kupa evropskih šampiona (1974, 1975. i 1976). Bavarci su ukupno jedanaest puta učestvovali u finalima Kupa evropskih šampiona, odnosno Lige šampiona a poslednji put su bili prvaci 2020. kada su osvojili svoju šestu titulu šampiona Evrope. Bajern je takođe bio šampion po jednog Kupa UEFA i Kupa pobednika kupova te po dva Superkupa Evrope, Interkontinentalna kupa i Svetska klupska prvenstva što ga čini jednim od najuspešnijih evropskih fudbalskih klubova. Lokalni Bajernovi rivali su Minhen 1860 i Nirnberg, a najpoznatije rivalstvo ima sa Borusijom Dortmund. Od 2005. godine, Bajern domaće utakmice igra na Alijanc areni. Do tada je klub iz Minhena 33 godine bio domaćin na Olimpijskom stadionu. Tradicionalne klupske boje su crvena i bela dok je grb u bojama zastave Bavarske. Kada je reč o prihodima, Bajern Minhen je četvrti fudbalski klub sa najvećom zaradom na svetu, koji je 2019. zaradio ukupno 629,2 miliona evra. Na kraju sezone 2020/21, Bajern je bio prvi na UEFA-inoj klupskoj rang-listiVeličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Majica - Živci mi trepereVeličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Sniženje!
Naopačke, naglavačke, nekada nam i to treba. Da se okrenemo, obrnemo, da uživamo.Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Sir Oliver, engleski je grof i daleko najsposobniji član Grupe TNT iza Broja 1. Ujedinjeno Kraljevstvo napustio je nakon što je dospio u zatvor zbog svojih prijevara[10], nakon čega je bio prisiljen postati član Grupe TNT.[1] Nosi odijelo, monokl i polucilindar, ima otmjeno držanje i govor što mu omogućava razne krađe i prijevare po New Yorku. Često ga progoni policija, nakon čega se može čuti njegova poznata rečenica: Halo, Bing, kako brat? Uvijek dolazi u pravom trenutku i nikad ne ostavlja ostale članove na cjedilu, ali redovito nađe način da usput zaradi na zadatku. Prvi put se pojavio u broju 2, "Šuplji zub".Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Sportski klub Boka juniors (šp. Club Atlético Boca Juniors) je popularni argentinski fudbalski klub iz Buenos Ajresa. Domaće utakmice igra na stadionu Alberto H. Armando, popularnoj „La Bombonjeri“, koji ima kapacitet od 49.000 mesta. Trenutno se takmiči u Prvoj ligi Argentine. Klub je osvojio 18 međunarodnih titula, koliko i italijanski Milan odn. osam manje od rekordera španskog Real Madrida. Ispred njih je i katalonski gigant Barselona koja ima 20 međunarodnih trofeja računajući tri trijumfa u kupu sajamskih gradova, takmičenju koje nije bilo organizovano od strane UEFA-e pa ga ta federacija ni ne priznaje kao preteču današnje lige Evrope. Njihov najveći rival je River Plejt a derbi se naziva Superklasiko. Rangiran je kao dvanaesti u listi FIFA najboljih klubova 20. veka.Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Ernesto Gevara (šp. Ernesto Guevara; Rosario, 14. jun 1928 — La Igera, 9. oktobar 1967), poznatiji kao Če Gevara (šp. Che Guevara) ili samo Če (šp. Che), bio je argentinski marksistički revolucionar, političar, lekar, pisac, gerilski vođa, diplomata i vojni teoretičar. Kao jedan od ključnih činilaca Kubanske revolucije, njegov lik je postao sveprisutni kontrakulturni simbol pobune i globalna oznaka u popularnoj kulturi. Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956—1959), kao član pokreta „26. jul”. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji. U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je najpre uhvaćen, a odmah sutradan ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta. Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti. Časopis „Tajm” proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka, a čuvenu fotografiju Gevare (desno), koju je načinio Alberto „Korda” Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom 20. veka”.Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Alan Ford, jedan je od najpopularnijh stripova na našim prostorima. Sećam se, kada sam ga čitao sa 12-13 godina, nisam ga shvatao onako kako treba. Tek kasnije, postalo mi je jasno da je u pitanju izuzetna, inteligentna, i pre svega humoristična kritika društva u mnogim segmentima. U čast ovog stripa, pokrenuli smo čitavu seriju majica i dukseva. Pročitajte više o ovom sjajnom stripu, neponovljivom Alan Fordu.Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice