Ovo su najtraženiji proizvodi sa našeg sajta u poslednjih mesec dana!
-
Sveti Nikola (grč. Άγιος Νικόλαος; Patara,[1] oko 270 — Mira, oko 345), u hrišćanstvu još poznat i kao Nikola Mirlikijski, Nikola Čudotvorac, svetac je u tradicionalnim crkvama, arhiepiskop Mire Likijske. U hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik gotovo svih slojeva društva, ali naročito dece. Često se prikazuje sa mitrom na glavi, simbolom njegovog episkopstva. Sveti Nikola je dao osnovu za stavaranje lika Santa Kloza. Na osnovu njegovih žitija, u kojima se govori o poklonu Svetog Nikole za tri kćerke siromašnog čovjeka, proizašao je običaj darivanja za Božić. U porti crkve Sv. Nikole u gradu Miri, gde je su bile nekad njegove mošti, nalazi se statua sveca u liku Deda Mraza (Božić Bate), a uz nju prikladna vreća poklona sa dečijim likovima. U drevnim žitijama Nikola Mirlikijsko obično se miješa sa Nikolom Patarskim zbog sličnih detalja u životima svetaca: oba su rodom iz Likije, bili su arhiepiskopi i poštovani su kao svetitelji i čudotvroci. Ove sličnosti su dovele do pogrešnog zaključka koji je postojao mnogo stoljeća, a to da je u istoriji crkve postojao samo jedan Sveti Nikola Čudotvorac.[6][7] U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. (9) maja (prenos moštiju), 19. decembra (dan smrti).Četvrtak je prema sedmičnom krugu bogosluženja u Prvoslavnoj crkvi posvjećen Svetom Nikoli, kao i Svetim apostolima. Naše šolje su idealne za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Šolja sa čuvenom Grunfovom izrekom... Naše šolje su idealne za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Šolja za programere Naše šolje su idealne za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Naši cegeri su idealni za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Ernesto Gevara (šp. Ernesto Guevara; Rosario, 14. jun 1928 — La Igera, 9. oktobar 1967), poznatiji kao Če Gevara (šp. Che Guevara) ili samo Če (šp. Che), bio je argentinski marksistički revolucionar, političar, lekar, pisac, gerilski vođa, diplomata i vojni teoretičar. Kao jedan od ključnih činilaca Kubanske revolucije, njegov lik je postao sveprisutni kontrakulturni simbol pobune i globalna oznaka u popularnoj kulturi. Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956—1959), kao član pokreta „26. jul”. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji. U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je najpre uhvaćen, a odmah sutradan ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta. Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti. Časopis „Tajm” proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka, a čuvenu fotografiju Gevare (desno), koju je načinio Alberto „Korda” Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom 20. veka”. Naši cegeri su idealni za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Šolja za dede! Postao sam deda, sada imam sve što mi treba! Naše šolje su idealne za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Šolja za teče! Postao sam teča, to je sreća najveća! Naše šolje su idealne za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Zagorovo pravo ime je Patrik Vajlding, a rođen je u kolibi kod Klir Votera (Darkvud). Roditelju su mu se zvali Beti i Majk Vajlding i bili su irskog porekla. Kada je bio dečak, roditelje su mu ubili Indijanci Abenake koje je predvodio belac Solomon Kinski. Zagora je spasao otac bacivši ga u reku pre nego što je zajedno sa njegovom majkom nastradao u zapaljenoj kući koju su zapalili Indijanci. Nakon toga ga iz reke spašava lutalica Fici, čovek koji je bio bogati trgovac u Bostonu i koji se toga odrekao da bi došao da živi u divljini. Fici ga je naučio da rukuje kamenom sekirom. Tokom odrastanja, Patrik traži Solomona Kinskog da mu se osveti zbog smrti svojih roditelja. Jednog dana saznaje gde se on nalazi i sprema osvetu. Dolazi u selo Indijanaca Abenaka kojima je Kinski bio neka vrsta poglavice i ubija nekoliko Indijanaca iz zasede. Nakon toga Indijance hvata panika i većina napušta selo, dok manji broj ostaje uz Kinskog. Nakon toga ulazi u selo i ubija ostatak Indijanaca i bori se sa Kinskim i savlada ga. Tada mu Kinski govori da je njegov otac bio bivši vojni oficir koji je izvršio zločin nad indijancima i da je to razlog zašto su ubili njegove roditelje. Patrik ne može da veruje, ali kada vidi članak u novinama da je njegov otac proglašen krivim za taj zločin, pada na kolena i očajava. Tada Kinski uzima pištolj i nišani u Patrika. U tom trenutku se pojavljuje Fici i pogađa Kinskog sekirom i ubija ga. Ipak i Kinski je stigao da puca i pogađa Ficija, koji nakon nekoliko trenutaka umire na Patrikovim rukama. Posle tih događaja, Patrik odlazi razočaran, tužan i tada donosi odluku: „Ubuduće ću raditi samo na miru! Pokušaću izmiriti Indijance i belce, uneti više razumevanja za njih. Pomagaću onima koje ocenim pravednima, bez razmišljanja o tome ko kojoj rasi pripada“. Tako je počeo svoj put borbe protiv nepravde. Jednog dana je naišao na grupu Indijanaca koji su napali grupu glumaca sa kočijama. Savladao ih je i ubio njihovog poglavicu. Glumci koje je spasao su bili porodica Salivan koji će kasnije postati njegovi veliki prijatelji. Tokom upoznavanja sa njima, ispričao im je svoju tužnu priču i oni mu prave crveni kostim sa orlom na grudima, a Patrik daje sebi ime „Duh sa sekirom“ (indijanski naziv Za-gor Te-Nej). Kasnije tokom skupa indijanskih poglavica Darkvuda pojavljuje se u plamenom krugu na jednom proplanku. Indijanci videvši to pomisliše da je to duh i da ga je Manitu poslao. Tada Zagor govori: „Izbacite strah iz srca sinovi Manitua! Veliki Duh me nije poslao na zemlju da bih vas kaznio, nego da bih vam pokazao pravi put, kako bih vam ukazao na mudre odluke. Za-gor Te-Nej je moje ime, a ova sekira je moj znak! Ne zaboravite to“. Sve poglavice su prihvatile Zagora za svog zaštitnika, osim jednog koje se zvao Oga-Ito i koji je mrzeo belce. On Zagora izaziva na dvoboj u kojem ga Zagor pobeđuje i ubija. Napomena: Ova priča o liku je ispričana u stripovima, Zagor priča (br.99 LMS) i Gospodar Darkvuda (br.100 LMS). Pogledajte šta još imamo od proizvoda vezanih za Zagora: https://cikanebojsa.com/?s=zagor&post_type=product -
„Dobar dan”, pristojno odgovori mali princ koji se okrenu, ali ugleda ništa. „Evo me ovde”, reče jedan glas, „pod jabukom”. „Ko si ti?” upita mali princ. „Vrlo si lepa…” „Ja sam lisica”, reče lisica. „Dođi da se igramo”, predloži joj mali princ. „Tako sam tužan…” „Ne mogu da se igram s tobom”, reče lisica. „Nisam pripitomljena.” „Ah! Izvini”, reče mali princ. A onda, razmislivši, doda: „Šta znači to pripitomljena?” „Ti nisi odavde”, reče lisica, „Šta tražiš?” „Tražim ljude”, reče mali princ. „Šta znači to pripitomiti?” „Ljudi imaju puške”, reče lisica, „i oni love. To je prilično nezgodno! Ali oni gaje i kokoške. Po tome su zanimljivi. Tražiš li kokoške?” „Ne”, reče mali princ. „Tražim prijatelje. Šta znači to pripitomiti?” -
Sniženje!
Svima nam je nekad potrebno da budemo... Ako želite majicu u nekoj drugoj boji, pozovite nas!Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Majica za školarce koji najviše vole matematiku. Pozovite nas da se dogovorimo oko boje i veličine majice za vašeg školarca.Veličina
-
Sniženje!
Snupi (engl. Snoopy) je lik psa iz stripa Čarli Braun i Snupi šou. Osmislio ga je Čarls M. Šulc (engl. Charles M. Schulz). Izvorna ideja za Snupija je bio Spajk, Šulcov pas iz detinjstva. Nakon uspeha stripa, pojavile su se crtane epizode (1965—2006) u kojima je Snupiju glas pozajmljivao Bil Melendez. Snupi se prvi put pojavio u stripu 4. oktobra 1950. Ime mu je objavljeno i opisano 10. novembra iste godine. Prvi put se pojavio u uspravnom položaju 9. januara 1956, u epizodi u kojoj vozi klizaljke na zaleđenom jezeru. Zapravo ga je Šulc nameravao nazvati „Snifi“, ali se predomislio. Na samome početku Snupi nije pripadao Čarliju Braunu. Snupi ima i kućnog ljubimca, ptičicu Vudstok žute boje. Ako želite majicu u nekoj drugoj boji, pozovite nas! Pogledajte još predloga: https://cikanebojsa.com/?s=snupi&post_type=productVeličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Azbuka je ćirilično pismo, specifično i posebno u najpozitivnijem smislu. Međutim, njime se koristi veoma mali broj svetskih naroda. Danas je ovo pismo u sedam slovenskih jezika u upotrebi, i to u : srpskom, ruskom, beloruskom, ukrajinskom, makedonskom, bugarskom i rusinskom, ali se sreće još i u nekim azijskim jezicima. Ono što srpsku azbuku izdvaja od ostalih, i prema mišljenju nekih od najuglednijih profesora i akedemika iz ove oblasti, kada je jezik u pitanju, čini možda najsavršenijom, jeste činjenica da za svaki glas postoji jedno slovo. Ne postoje u potpunosti pouzdani podaci kada je nastala prva azbuka i ko je njen tvorac, jer se postojeći izvori po tom pitanju ne podudaraju. Međutim, iz dostupnih informacija može se zaključiti da je nastala krajem IX ili početkom X veka. Iako se u određenom broju istorijskih izvora Ćirilo i Metodije najčešće navode kao tvorci ćiriličnog pisma, ipak postoji osnovana pretpostavka da je azbuku sastavio neko od njihovih učenika, najverovatnije Kliment Ohridski. Kada govorimo o poreklu azbuke, dileme nema da je azbuka nastala na temeljima glagoljice, ali i na određenim delovima grčkog pisma. Naziv je dobila po njenim prvim slovima A i Б koja su se nekada izgovarala kao „az“ i „buki“. Azbuka je tokom vremena doživljavala svoje transformacije. Konačne reforme u azbuci koju koristimo i danas osmislio je i uveo najčuveniji srpski lingvista Vuk Stefanović Karadžić u prvoj polovini XIX veka, vođen, od tog trenutka, dobro poznatim pravilom "Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano". S obzirom da je do tada u Srbiji slavenoserbski korišćen kao književni jezik, Vuk je želeo da omogući da srpsko pismo postane razumljivo i jednostavno za učenje i primenu i običnom narodu. Naime, slavenoserbski jezik je koristilo samo sveštenstvo i vrlo mali broj obrazovanih ljudi, uglavnom poreklom iz bogatih, viših staleža. U slavenoserbskom, koji se pisao ruskom ćirilicom, i koji je bio težak i komplikovan za učenje, nije bilo ni slova za sve glasove koji koji su se upotrebljavali u narodnom govoru. Vuk je reformu azbuke započeo 1818. godine, određene izmene nastale su i nešto kasnije, ali je interesantan podatak da je ona u Srbiji tek 1868. godine priznata kao zvanično pismo. Suština Vukove reforme azbuke sastojala se u tome da je on izbacio sva nepotrebna slova ruskog pisma koja su do tada korišćena, a uveo šest novih slova, koja su bila u skladu sa govornim narodnim jezikom i idejom da svakom glasu odgovara jedno slovo. Slova koja su tada uvedena su: ћ, ђ, љ, њ, ј i џ. Godine 1836. uvedeno je i slovo x. Zahvaljujući tome, današnja azbuka ne sadrži više slova za glasove koji nisu u upotrebi niti sadrži dvoglase, što je zaista čini jedinstvenom. U srpskom jeziku ćirilica se koristi ravnopravno sa srpskom latinicom, ali je konačno i zasluženo 2006. godine ćirilično pismo proglašeno službenim pismom u Republici Srbiji.Veličina
-
Sniženje!
Nisam Bred ali mogu Pit. Ako želite majicu u nekoj drugoj boji, pozovite nas!Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Sniženje!
Two beer or not two beer. Ako želite majicu u nekoj drugoj boji, pozovite nas!Veličine:
Muške majice
Ženske majice
Dečije majice
-
Idealni za poklon za Dan Zaljubljenih. Jastuke štampamo po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. Dimenzije 40x40cm, jastučnica može da se skine i pere. Preporučena temperatura pranja je 30 stepeni.