-
Mali Princ (franc. Le Petit Prince) najpoznatija je novela francuskog pisca i pilota Antoana de Sent Egziperija iz 1943. godine. Sent Egziperi ju je napisao dok je živeo u SAD. Prevedena je na preko 180 svetskih jezika i prodana u više od 80 miliona primeraka, što je čini jednom od najprodavanijih knjiga na svetu. Studenti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, je čitaju u sklopu dodatne literature za nastavu. Naši cegeri su idealni za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Naši cegeri su idealni za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Idealni za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Idealni za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Naši cegeri su idealni za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Idealni za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Idealni za poklon. Štampamo ih po vašoj želji i ideji, a možete izabrati i naše motive. -
Majica za školarce koji najviše vole matematiku. Pozovite nas da se dogovorimo oko boje i veličine majice za vašeg školarca.Veličina
-
Mornar Popaj (engl. Popeye the Sailor) je crtani junak iz istoimenog crtanog filma i stripa kreiran od strane Elzi Krisler Sigara (engl. Elzie Crisler Segar). Lik mornara Popaja stvorio je Elzi Krisler Sigar 1919. godine za reklamne potrebe jedne fabrike spanaća. Tek deset godina kasnije, 1929. godine, lik mornara Popaja je uveden u strip, ali je odmah stekao veliku popularnost, a zvezda je postao zahvaljujući braći Flajšer koji su napravili crtani film. Mornar Popaj se prvi put pojavio u novinskom stripu „King fičers“ 17. januara 1929. godine, tako što ga je američki crtač stripova Elzi Krisler Sigar uveo kao novi lik u svoj već deceniju star strip „Pozorište u naprsku“. Naime, u tom stripu, glavni junak Kastor sa svojim drugom Hamom se uputio na prekookeansko putovanje i obratio čoveku u mornarskom odelu sa tetovažom sidra na ruci rečima „Hej ti! Je si li ti mornar?“. Popaj je odgovorio „Jesil mislijo da sam kauboj“ povlačeći dim iz mornarske lule i žmureći na jedno oko. Od tog trenutka je postao sastavni deo stripa „Pozorišta u naprsku“. Nepunih godinu posle pojave Popaja, Ham je polako izbačen iz stripa, a Popaj je ujedno postao Olivin dragi. Oliva je dodata kao Kastorova sestra još krajem 1919. godine. Pera Ždera i Badža (u nekim prevodima Kvrga) pojavili su se 1932. godine, dok se Kića po nekim[traži se izvor] izvorima pojavio 1933. godine, a po drugim 1936. godine. Nova zvezda je stripa je stvorila potrebu za novim imenom, te je „Pozorište u naprsku“ promenilo ime u „Popaj“. Elzi Krisler Sigar je umro 1938. godine u vreme najveće popularnosti mornara Popaja, pa su rad na liku nastavili drugi strip-crtači: Džo Mjuzijel, Bela Zabolj i Bad Segendon. Štampa na dečijim majicama po važoj želji i ideji. Pogledajte i naše predloge! Dostupne su u beloj boji.Veličina
-
Profesor Baltazar je animirana humoristička serija pravljena u periodu od 1967. do 1978. u Zagreb filmu. Sastoji se od ukupno 59 epizoda koje traju od 5 do 10 minuta. Autor serijala je hrvatski animator Zlatko Grgić, a prepoznatljivu uvodnu temu napisao je poznati kompozitor filmske muzike Tomislav Simović. Serija je postala vrlo popularna, a zabeležila je solidan uspeh i emitovana je u zemljama kao što su Danska, Finska, Holandija, Norveška, Portugal, Švedska i Iran. Radnja se vrti oko nesvakidašnjeg naučnika Baltazara koji uz pomoć svojih izuma olakšava živote drugih ljudi iz Baltazar-grada. Štampa na dečijim majicama po važoj želji i ideji. Pogledajte i naše predloge! Dostupne su u beloj boji.Veličina
-
Štampamo dukseve po vašoj želji i ideji. Odaberite bilo koji motiv, pošaljite nam fotografiju, tekst i mi ćemo odštampati! U ponudi imamo dukseve sa i bez kapuljače. *Cena za dukseve u ostalim bojama je 3000 rsdVeličine
-
Štampamo dukseve po vašoj želji i ideji. Odaberite bilo koji motiv, pošaljite nam fotografiju, tekst i mi ćemo odštampati! U ponudi imamo dukseve sa i bez kapuljače. *Cena za crni duks je 3300 rsdVeličine
-
Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956—1959), kao član pokreta „26. jul”. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji. U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je najpre uhvaćen, a odmah sutradan ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta. Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti. Časopis „Tajm” proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka, a čuvenu fotografiju Gevare (desno), koju je načinio Alberto „Korda” Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom 20. veka”.Veličine
-
Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956—1959), kao član pokreta „26. jul”. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji. U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je najpre uhvaćen, a odmah sutradan ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta. Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti. Časopis „Tajm” proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka, a čuvenu fotografiju Gevare (desno), koju je načinio Alberto „Korda” Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom 20. veka”.Veličine
